Za dete koje uredno vidi, svet je prostran i udaljen tačno onoliko koliko njegovo oko može da obuhvati pogledom kroz prozor, ka nebu ili preko igrališta. Međutim, za dete sa potpunim nedostatkom vida, svet je dugačak tačno onoliko koliko su duge njegove ruke i njegove noge. Sve dok dete ne pruži ruku, ne zakorači i ne dotakne neki predmet u prostoru, taj predmet za njega, u njegovoj kognitivnoj mapi, zapravo uopšte ne postoji. Dodir je taj čarobni, glavni prozor kroz koji vaše dete postepeno gradi realnu sliku o ljudima, prirodi, životinjama i svim neživim stvarima koje ga okružuju u svakodnevici.Kroz jagodice svojih prstića, ono polako uči šta je toplo a šta hladno, šta je mekano poput pamuka a šta tvrdo i hrapavo, šta pruža komfor a šta donosi opasnost. Svaki put kada ruka vašeg mališana svesno istraži neku novu teksturu ili oblik, u njegovom mozgu se upali potpuno nova iskra saznanja i stvori se nova sinapsa. Vi ste ti koji imate privilegiju i zadatak da mu taj bogati svet donesete direktno na dlan.

Konkretni saveti iz ugla defektologa–tiflologa

Iz stručnog ugla tiflologije, važno je naglasiti da se taktilna percepcija (čulo dodira) ne razvija automatski i sama od sebe u punom kapacitetu, samo zato što dete ne vidi; ona se mora sistematski, strpljivo i svakodnevno vežbati kroz ciljane stimulacije. Slepa deca često, usled nedostatka vizuelnog uzora i objašnjenja, razvijaju fenomen poznat kao „taktilna odbrambenost“ – to je izražen strah ili neprijatnost pri dodirivanju nepoznatih, lepljivih, vlažnih ili hrapavih tekstura, što ih može ozbiljno sputati u daljem učenju i osamostaljivanju.Tiflolog naglašava ključnu važnost rane stimulacije cele šake, a posebno vrhova prstiju, kroz osmišljenu igru. Detetova šaka od najranijih dana mora postati aktivno oruđe za svesno istraživanje i manipulaciju, a ne pasivni primalac spoljnih nadražaja. Zato je od presudnog značaja da detetu nudite prave, prirodne materijale umesto jednolične, glatke i sterilne plastike kojom su preplavljene prodavnice igračaka. Drvo, različiti metali, prirodni kamen, tekstili poput somota, vune i svile – sve su to bazična, a besplatna tiflološka sredstva koja se nalaze svuda oko nas. Ona direktno pripremaju osetljivost detetove šake za buduće opismenjavanje i čitanje Brajevog pisma.

Primeri iz svakodnevnog života

Zamislite sasvim običan dan u kojem u kuhinji pripremate porodični ručak, dok vaše dete sedi u svojoj hranilici ili za stolom pored vas. Umesto da mu, u želji da ga zabavite i zaštitite, date neku plastičnu zvučnu igračku koja brzo dosadi, uključite ga direktno u proces rada. Dajte mu tešku metalnu šerpicu, veliku drvenu varjaču, glatku staklenu posudu (pod nadzorom) i jednu plitku posudu napunjenu krupnim pasuljem, sirovim makaronama ili pirinčem.Pokažite mu kako pasulj specifično i glasno šušti kada se sipa iz metalne u drvenu posudu. Pustite ga slobodno da gurne obe ruke duboko u belo brašno, da oseti tu specifičnu, meku, praškastu teksturu i da je mesi sa malo vode. Kroz ove obične, kućne aktivnosti, dete potpuno prirodno, kroz čistu igru i bez ikakvog pritiska, razvija finu motoriku, bilateralnu koordinaciju ruku i taktilnu diskriminaciju, dok istovremeno provodi neprocenjivo kvalitetno i emotivno vreme u interakciji sa vama.

Praktične preporuke za roditelje

* Zaboravite na preteranu sterilnost u igri: Dozvolite i podstaknite dete da tokom šetnje u parku ili boravka u prirodi slobodno opipa blato, mokar pesak, travu, barsku vodu, suvo hrskavo lišće i hrapavu koru drveta.
* Kreirajte domaće „taktilne slikovnice“: Uzmite komade debelog kartona i zajedno sa detetom lepite na njih različite materijale: parčiće vune, finog brusnog papira, glatke svile, hrapavog sunđera, aluminijumske folije i plute.
* Redovno masirajte detetove dlanove: Svakoga dana, kroz igru i pesmicu, blago i nežno masirajte detetove prstiće, jastučiće i cele dlanove kako biste poboljšali lokalnu prokrvljenost i stimulisali osetljivost nervnih receptora.
* Uvek sinhronizovano spajajte reč i dodir: Kada god dete uhvati ili dotakne neki predmet, istog sekunda jasno imenujte taj predmet i glasno opišite njegovu teksturu i svojstva (npr. „Tako je, to je naša topla plastična  šolja“). 

Ruke vašeg deteta su njegove oči, njegovi reflektori i njegovi najverniji vodiči kroz život. Možda vam u samom početku odrastanja deluje neobično, sporo ili zamorno to što ono ima potrebu da detaljno i dugo ispituje svaki milimetar novog predmeta ili prostora, ali budite beskrajno ponosni na tu njegovu istrajnost i prirodnu radoznalost. Negovanjem i stimulisanjem čula dodira od najranijeg detinjstva, vi svom sinu ili ćerki darujete moćno, nezamenljivo oruđe za kasniju potpunu samostalnost i visoko obrazovanje. Ceo ovaj svet je tu, na dohvat ruke, i samo čeka da ga pametni prstići vašeg deteta hrabro otkriju, opipaju i zavole zauvek.